POBEGAO OD MADURA KAKO BI RATOVAO PROTIV PUTINA! "Katana" radi sklekove jednom rukom, u njegovoj jedinici niko nije poginuo već 15 meseci! (FOTO/VIDEO)
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Kaže da njegova jedinica već 15 meseci ratuje dronovima bez poginulih, dok Ukrajina sve više zavisi od stranih boraca zbog manjka ljudstva
- Čaparo tvrdi da mnogi novi regruti dolaze bez iskustva, a da je cilj da se zadrže samo profesionalci spremni za front
Na vojnom poligonu u Mikolajevskoj oblasti, pukovnik Hoze David Čaparo, poznat pod nadimkom "Katana", radi sklekove jednom rukom zajedno sa svojim timom. Ovaj 59-godišnji Venecuelanac komanduje bataljonom "Bolivar", jedinicom za upravljanje dronovima u okviru Centra za specijalne operacije "A" (Alfa) Službe bezbednosti Ukrajine.
- Zapamtite, ako kontrolišete disanje, kontrolišete sve - govori vojnicima koji se muče da zadrže položaj planka. Ispituje ih o dronovima.
- Osim pornografije, na internetu možete da proučavate i taktiku upotrebe dronova - kaže, izazivajući smeh u grupi.
Posle obuke, tri nova regruta zvanično pristupaju bataljonu. Čaparo svakog od njih dodiruje po ramenu katanom, tradicionalnim japanskim mačem po kojem je dobio nadimak.
Tri godine posle osnivanja, bataljon Bolivar narastao je na oko 250 vojnika. Većinu čine Kolumbijci, uz nekoliko Čileanaca, Venecuelanaca, Italijana, Nemaca i Portugalaca.
Dok Ukrajina pojačava regrutovanje stranih dobrovoljaca, među kojima je mnogo ljudi iz Latinske Amerike, Čaparo je postao sve kritičniji prema tom pristupu. Njegova jedinica pruža uvid u sve veću zavisnost Ukrajine od stranih dobrovoljaca, ali i u izazove koji prate intenziviranje regrutovanja.
Čaparo je rođen i odrastao u San Kristobalu u Venecueli. U Kijev je došao 1989. godine kako bi završio postdiplomske studije prava. Tamo je doživeo raspad Sovjetskog Saveza, a krajem devedesetih vratio se u Venecuelu, gde je na kraju počeo da radi u državnoj upravi.
Od 2001. do 2005. godine bio je vršilac dužnosti konzula u Moskvi. Kako kaže, u tom periodu jaz između ideologije vlasti i njegovih demokratskih vrednosti postao je toliko veliki da je podneo ostavku i ponovo se vratio u Venecuelu.
Godine 2013. Čaparo se pridružio studentima i drugim demonstrantima koji su izašli na ulice i podigli barikade u San Kristobalu.
Do početka 2014. godine društveni ustanak, poznat kao "gvarimbas", proširio se Venecuelom. Čaparo kaže da je zbog protivljenja Maduru, zajedno sa porodicom, bio primoran da pobegne u Ukrajinu između 2013. i 2014. godine.
Kada je stigao u Kijev, ponovo se pridružio demonstrantima na barikadama, ovog puta tokom ukrajinske revolucije Evromajdana.
Venecuela i Ukrajina, kaže on, "imaju zajedničkog neprijatelja: Rusiju". Moskva je podržavala vlade Uga Čavesa i Nikolasa Madura dok su "gušile neslaganje u Venecueli." Kada je počeo rat 2022. godine, Čaparo se dobrovoljno prijavio u Snage teritorijalne odbrane.
- Veoma dobro sam poznavao neprijatelja - kaže on.
Godine 2023. osnovao je bataljon Bolivar, nazvan po Simonu Bolivaru, koji je predvodio Venecuelu, Kolumbiju i Ekvador u borbi za nezavisnost od španske kolonijalne vlasti. Bataljon je 2025. godine uključen u sastav Službe bezbednosti Ukrajine (SBU).
- Prvo pravilo koje sam čuo od pukovnika bilo je - ostani živ - kaže kolumbijski vojnik sa nadimkom "Bili", koji je pod Čaparovom komandom više od godinu dana.
Prešao je iz drugog bataljona, u kojem je, kako tvrdi, imao osećaj da ga šalju u borbene misije da pogine. Znao je da Čaparo drugačije regrutuje ljude i da od vojnika zahteva da prođu nekoliko meseci obuke pre potpisivanja ugovora. Tokom tog perioda ne primaju platu, ali su im pokriveni troškovi života.
Potpukovnik Kostjantin Milevski, rukovodilac odeljenja Kopnenih snaga koje koordiniše vojnu službu stranaca, kaže da je obuka pre potpisivanja ugovora neuobičajena i verovatno karakteristična za jedinice specijalnih operacija, mada to ne može da potvrdi.
Za Čapara, obuka je način da osigura da su njegovi vojnici posvećeni cilju i sposobni da se bore. Bili kaže da Čaparo brine o svakom pripadniku jedinice. Vojnici mu veruju jer znaju da ih neće poslati u misiju u koju ni sam ne bi otišao, objašnjava Bili. Čaparo nije obavezan da prati svoje vojnike na prvoj liniji fronta, ali to ipak čini.
Bataljon sada koristi različite vrste dronova, od jurišnih letelica kojima se upravlja iz prvog lica (FPV) do izviđačkih dronova sa fiksnim krilima. Bori se u Donjeckoj, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti. Čaparo tvrdi da nijedan pripadnik jedinice nije poginuo u borbi otkako je bataljon pre 15 meseci prešao na ratovanje dronovima.
Čaparo kaže da su ga Ukrajinci prihvatili raširenih ruku i da ga vide kao "još jednog Ukrajinca". Ipak, tvrdi da se unutar vojske povremeno suočavao s neprijateljstvom zbog svog latinoameričkog porekla.
Vojnik sa nadimkom "Arijes" priseća se rasističke opaske koju je jedan visoki ukrajinski oficir uputio Čaparu, rekavši mu da "izađe iz kuće i povede svoje Indijance sa sobom". Prema Arijesovim rečima, Čaparo je stao u odbranu svojih vojnika i umalo i sam upao u nevolju.
- Neće svako stati u vašu odbranu na taj način - kaže Arijes.
Vojni analitičar Viktor Kevljuk iz Centra za odbrambene strategije procenjuje da u ukrajinskim oružanim snagama služi između 10.000 i 16.000 stranih dobrovoljaca. Južnoamerikanci čine 40 odsto, što ih svrstava u najveću regionalnu grupu, navodi on.
- Za ukrajinsko društvo svi oni su heroji i to će ostati do kraja života - kaže Kevljuk.
Prema njegovim rečima, strani dobrovoljci pokazali su se posebno korisnim u vreme kada se Ukrajina suočava s problemima u mobilizaciji. Početkom 2026. godine procenjivalo se da postoji oko 200.000 slučajeva odsustva iz vojske bez dozvole.
Kevljuk to delimično pripisuje iscrpljenosti zbog borbi i otporu mobilizaciji među Ukrajincima koji se nisu dobrovoljno prijavili.
- Iako strani borci delimično pomažu u ublažavanju nedostatka ljudstva, oni ne predstavljaju sistemsko rešenje za širu kadrovsku krizu Ukrajine - kaže on.
Pristup Ukrajine regrutovanju stranaca znatno se promenio od 2022. godine, kada je ukinula vizne uslove za strane dobrovoljce. Međutim, nakon dolaska u Ukrajinu, mnogi su se suočavali s birokratskom neizvesnošću u vezi sa boravišnim statusom, dokumentacijom i dugoročnim pravnim položajem.
Krajem 2025. godine vlada je najavila nekoliko reformi kako bi se taj problem rešio. Neke od njih, poput povećanja plata pešadincima i pripadnicima jedinica koje ne učestvuju u borbama, odnose se na sve pripadnike vojske, dok su druge namenjene posebno stranim dobrovoljcima.
Među reformama je i formalno priznavanje statusa učesnika u borbama, što stranim državljanima omogućava da steknu status veterana pod istim uslovima kao i Ukrajinci. U kombinaciji s dozvolom boravka, koja je uvedena ove godine, taj status otvara put ka dobijanju ukrajinskog državljanstva.
Od januara Ukrajina dozvoljava i dvojno državljanstvo državljanima zemalja sa zvanično odobrenog spiska. To znači da neki stranci vojnu službu mogu da vide kao put ka preseljenju, a da pritom ne moraju da se odreknu svog državljanstva.
Bivši ministar odbrane Mihail Fedorov napisao je 12. juna da će početi sprovođenje reformi čiji je cilj da stranci popune između 30 i 50 odsto mesta u jurišnim i pešadijskim jedinicama.
Milevski kaže da je proces regrutovanja namerno pojednostavljen. Najveća promena odnosi se na novac - Ukrajina sada pokriva putne troškove regruta do zemlje.
- Niko im ne daje novac. Ukrajina samo plaća karte ili iznajmljuje avion - kaže on.
Prema njegovim rečima, kada se prijavi dovoljno regruta da popune avion, organizuju se čarter-letovi iz gradova poput Bogote u Kolumbiji.
Čaparo ne veruje da su nedavne reforme Ministarstva odbrane rešile problem pronalaženja kvalifikovanih vojnika. Izazov je, kaže, privući profesionalne vojnike i zadržati ih u službi. Južnoamerikanci koji sada dolaze u Ukrajinu, tvrdi on, "uglavnom su prevaranti".
- Tvrde da znaju da upravljaju dronom i da mogu da bace granatu sa tri ruke, a onda ne pokažu ništa - kaže on. Mnogi, dodaje, "dolaze u potrazi za budućnošću, novcem ili prilikama, ali nemaju vojno iskustvo."
Čaparo kaže da su dobrovoljci sa kojima se borio 2022. godine bili iskusni profesionalci. Razliku između njih i novopridošlih opisuje kao "nebo i zemlju".
Milevski ima drugačije viđenje. Kaže da regruti moraju da dostave dokumenta "koja dokazuju da su služili u policiji ili da su imali veze s vojskom". Kada su ga pitali da li se neiskusni regruti šalju na front već nakon nekoliko dana, takve tvrdnje nazvao je "glasinama".
Kolumbijci čine veliki deo stranih dobrovoljaca, kaže on, "zbog načina života u Kolumbiji i zato što je plata u ukrajinskoj vojsci dva, tri ili četiri puta veća nego što mogu da zamisle u Kolumbiji".
Bili tvrdi da novac nije bio razlog zbog kojeg je došao da se bori za Ukrajinu.
- Novac nikada nije bio glavni pokretač za mene. Kao profesionalni vojnik, oduvek sam znao da ću jednog dana doći - kaže on. Svoju odluku vidi kao vojničku dužnost.
Arijes je, poput Bilija, bio profesionalni vojnik u Kolumbiji. Pratio je rat i na TikToku gledao snimke u kojima se navodilo da su ukrajinskim oružanim snagama potrebni novi vojnici.
Pošto mu je dosadio rad na različitim privremenim poslovima u Španiji, otputovao je u Ukrajinu i prijavio se u vojsku.
- Volim vojnički život - kaže on.
Žena vojnik sa nadimkom "Valera", jedna od malobrojnih žena u bataljonu, kaže da je došla u Ukrajinu "da se bori za ono što je ispravno i da bude deo promene". Novac joj je, kako navodi, sporedni motiv.
Čaparo sedi za stolom, smeje se, pije espreso i deli pileće medaljone sa svojim vojnicima. Kako bi proslavio prijem trojice novih boraca, časti ih hranom i pićem na benzinskoj stanici u Nikolajevskoj oblasti.
- Za ukrajinsko društvo svi oni su heroji i to će ostati do kraja života - kaže Milevski govoreći o stranim dobrovoljcima.
(Kurir.rs/Kyiv Independent/Preneo: V.M.)